Blum izdavaštvo

Nakon međunarodnog uspeha koji je postigla sa romanom Jezero, iz pera nagrađivane češke autorke Bjanke Belove stiže nam još jedan impresivan distopijski roman. U neimenovanoj, ratom razorenoj zemlji vlada religijski apsolutizam i diktatura u kojoj su pogažena osnovna ljudska prava — naročito ženā. Eponimna junakinja Mona radi kao medicinska sestra u bolnici gde se osoblje suočava sa nestašicom lekova i zavoja, a ranjenici sa fronta dopremaju u tolikom broju da je i mrtvačnica postala premala.
Starajući se o povređenim vojnicima, Mona upoznaje Adama, dvadesetogodišnjaka sa amputiranom nogom, čija će bolesnička postelja postati njeno duhovno utočište. Između njih će se razviti pravo prijateljstvo, a priče, šale, tišina i uspomene koje međusobno dele otkriće nam ne samo fragmente njihove teške prošlosti koja ih je oblikovala nego i jedan posve gorak svet u kome je dostojanstvo narušeno, nada skupa, a ljubav samo naizgled pusta želja.

Putovanje u pravcu senke Jane Bukove smatra se pravim „borhesovskim romanom” i jednom od najoriginalnijih knjiga na savremenoj bugarskoj književnoj sceni. Sámo pripovedanje je jedan od glavnih motiva ovog romana. Priča je smeštena u 19. vek, uglavnom na Balkanu, gde se te pripovedačke niti prepliću, čineći kompleksan i nadasve originalni pripovedački mozaik. Sudbina je na poseban način obeležila glavne junake, čija su imena poslužila kao naslovi svakog poglavlja, a njihove upečatljive „biografije” pratimo od kolevke do groba. Neobični životi Jovane, Ismaila Čelika, Nedelje, Prvana Angelova, Telile, Jana van Atena, Kamene i Utisa balansiraju na tananoj granici između fikcije i realnosti, mitologije i istorije, slučajnosti i svrsishodnosti.

Po oceni kritičara, Bukova se smatra jednim od najznačajnijih savremenih bugarskh autora. Intelektuelno, stilistički i konceptualno, njeno delo baštini tradiciju velikih autora, poput Borhesa, Markesa, Kafke, našeg Pavića, Margerit Jursenar i Itala Kalvina.

Ole Jastrau naizgled vodi savršen život — ima predivnu ženu i sina, prestižan posao urednika u velikoj novinskoj kući i komforan stan u centru Kopenhagena. Međutim, kao nekadašnji pesnik radikalnih uverenja, intimno prezire komercijalizam i politički oportunizam novina za koje radi, a ni u porodičnom životu ne nalazi smisao i sreću. Obuzet nasušnom potrebom da nađe „slobodu i beskrajnu dušu”, na ivici emocionalnog i moralnog ambisa, Jastrau započinje svoju pobunu u vrtlogu pića, džeza i seksa, dok koketiranje sa autodestrukcijom prerasta u burnu romansu, jednu od onih koja iza sebe ostavlja samo spaljenu zemlju duha.

Vandalizam u modernoj evropskoj književnosti predstavlja jednu od najpotresnijih priča o egzistencijalnoj
teskobi, identitetu i savesti, ali i svojevrstan portret čitave međuratne generacije, zarobljene u začaranom krugu emancipacije pojedinca, novotkrivenog vrta zemaljskih užitaka i velike svetske ekonomske krize. Ne iznenađuje činjenica da ga kritičari porede sa Danteovim Paklom, a nobelovac Knut Hamsun ga oduševljeno proglašava unikatnim delom čistog genija. Iako izaziva skandal u javnosti kada je prvobitno objavljen 1930, Vandalizam je do danas bez prestanka reizdavan, te je stekao kultni i kanonski
književni status remek-dela evropskog modernizma.

Godina je 1959, jedan od najmračnijih perioda u rumunskoj istoriji. Matej Brunul, lutkar italijanskog porekla i politički zatvorenik, pušten je iz zatvora: on je sada čovek skrhanog duha koji pati od amnezije.

Matej Brunul je jedan od kultnih romana rumunske književnosti XXI veka, neobična pripovest, na momente komična, ali češće tragična, o čoveku koji je simbol pat-nje čitavog jednog naroda izloženog teško opisivoj torturi. Zato i ne čudi što ga danas mnogi kritičari upoređuju sa klasicima kakav je Kunderina Šala.

Godine 1954, mladi psihijatar Herman Velaskes vraća se u španski gradić Sjemposuelos nakon 15 godina egzila u Švajcarskoj, gde se sklonio od građanskog rata. Počinje da radi u ženskom sanatorijumu za duševno obolele „Presveto srce”.

Njegova najčuvenija pacijentkinja je Aurora Rodriges Karbaljejra, koja je 1933. upucala svoju ćerku Hildegart sa četiri hica u glavu, tvrdeći da ima pravo da je ubije baš kao što bi umetnik imao pravo da pocepa crtež kojim je nezadovoljan.

U pitanju je istinit događaj koji je u to vreme bio najudarnija vest u svim španskim medijima.

Tri sudbine se prepliću u nerazmrsivo klupko tajnih istorija, naklonosti, potisnutog besa i nepodnošlji-vog tereta puritanske Španije, koja grca pod Frankovim terorom. Zašto je Aurora ubila svoju ćerku, ko je u stvari Marija i da li Herman može da kontroliše svoja osećanja, onako kako bi jedan psihijatar morao to da učini?
Frankenštajnova majka je peti i poslednji roman u nedovršenoj sekstologiji Epizode beskonačnog rata Almudene Grandes, jedne od najznačajnijih modernih španskih spisateljica.

Romani nisu međusobno povezani, ali zajedno čine jednu duboku i nadasve potresnu analizu Frankove Španije i svih strahota koje je ta diktatura donela sa sobom.

Prerana smrt Almudene Grandes sprečila ju je da napiše finalni roman, ali to svakako ne umanjuje veličinu ovog grandioznog književnog projekta, koji je obeležio ne samo karijeru ove spisateljice već se slobodno može reći i celokupnu savremenu špansku književnost.

Spisateljica Tanja Arnhajm za nekoliko nedelja puni trideset. Njen pet godina stariji dečko, veb-dizajner Žerom Dajmler, živi u vikendici svojih roditelja, pored Majntala, na pet i po sati vožnje od Berlina. On je jedan od onih ljudi koji se drže principa tzv. new age filozofije, trudeći se da život shvate kao duhovni preobražaj.

Tanjina i Žeromova veza na daljinu naizgled deluje savršeno. Tokom nedelje razmenjuju SMS-ove i mejlove, a sastaju se svakog vikenda i uživaju u svim onim stvarima, dobrim i lošim, u kojima uživaju i njihovi vršnjaci: seksu, klabingu, muzici, lakim drogama, kafi s prijateljima, džogingu, meditaciji…

Allegro pastell je nemačka love story, milenijalska priča o jednoj gotovo običnoj vezi i njenim preobražajima, savršeni odraz našeg vremena (radnja romana počinje u proleće 2018).

Lajf Rant tematizuje i preispituje univerzalna, večna pitanja ljubavi, ljudskih odnosa i suštinskih određenja epohe u kojoj živimo. Jedan je od najnagrađivanijih mladih nemačkih pisaca, koji je sa samo četiri romana već uspeo da stekne kultni status kod čitalaca i književne kritike.