Areté

Zejdi Smit napisala je romane Beli zubi, Sakupljač autograma, O lepoti, Severozapad, Vreme
svinga, kao i nekoliko zbirki priča i eseja. Izabrana je za članicu Kraljevskog književnog
udruženja 2002. godine, a 2003. našla se na spisku dvadeset najboljih mladih britanskih
književnika časopisa Granta, i ponovo 2013. godine. Roman Beli zubi osvojio je brojne
književne nagrade, uključujući Džejms Tajt Blek memorijalnu nagradu, Vajtbredovu nagradu za
najbolji prvi roman i Gardijanovu nagradu za prvu knjigu. O lepoti bio je u užem izboru za
nagradu Man Buker i osvojio je Orandž nagradu za fikciju, a Severozapad je bio na užem spisku
za Bejlisovu nagradu za najbolju književnicu. Zejdi Smit trenutno predaje književnost na
Njujorškom univerziteetu i član je Američke akademije za umetnost i književnost.

Pred vama je uzbudljiva istorija krstaških ratnika, ispripovedana neodoljivim glasom glavnog junaka. Prepuna burnih istorijskih događaja, intriga, ljubavi i nezaobilaznog humora i ironije koji prate svaku situaciju. Roman Hodočašće pružiće vam jednu potpuno novu sliku krstaškog pohoda posredstvom neobičnog glavnog junaka. On ne pripada ni običnom narodu ni tzv. visokom staležu, junaka koji svoja iskustva pripoveda neposredno sa začudnim, nekada prikrivenim, podsmehom. Vitezovi, štitonoše, fatalne dame iz visokog društva i vladari, svi ti junaci, isprepletani u neverovatnu i neočekivanu priču.
A centar priče je osvajanje Jerusalima, predstaviće vam se kao ljudi od krvi i mesa. Kao ljudi spremni na sve zarad ljubavi, novca ili slave.

Teranova je jedna od najnagrađivanijih i najpriznatijih modernih italijanskih spisateljica. Njen roman Godine obrnutim redosledom smešten je u Mesinu i prikazuje dva glavna junaka koji kroz svoje karaktere oslikavaju kako svoje porodice tako i društveno političke podele i vladajuće ideologije koje će, naročito u Đovanijevom liku, dovesti do niza kontradiktornosti sa kojima ovaj mladi čovek neće uspeti da se izbori. Ispripovedan nepretencioznim ali poetskim jezikom ovaj nežni roman beskompromisno će progovoriti o narkomaniji, moralnom posrnuću i posledicama ovakvog života. Sa druge strane, Teranova vanredno vešto vodi ženskog junaka, Auroru, koja uspeva da ovlada svojim životom i da u njemu istraje uprkos nesrećama koje su zadesile celu porodicu.
Godine obrnutim redosledom predstavlja najvažniju knjigu Nadije Teranove, svetski poznate autorke koja konačno stupa i na srpsku književnu scenu.

Zbirka priča Pušta da uđem provešće nas kroz svakodnevne strahove glavne junakinje u kojima će se mnogi čitaoci pronaći. Ove priče govore o jednom malom čoveku, zarobljenom u krugu svojih sopstvenih trauma. Čoveku koji živi od prošlosti nesposobnom da prihvati budućnost bez tereta koji je na njega stavila porodica, partnerski odnosi i društvo uopšte.
Napisane prohodnim ali ipak eksperimentalnim stilom bivše blogerke ove pripovetke izazivaju vas na intuitivno čitanje puno empatije i emocije. Sve ono što nismo želeli sebi da priznamo o našim svakodnevnim problemima i našim preispitivanjima biće stavljeno na test. Jer Judit na maestralan način i bez velike zadrške, na pomalo surov način progovara o ženi koja još uvek nije pronašla svoje mesto u svetu koji je okružuje.
Mađarska spisateljica donosi pravo osveženje na domaću literarnu scenu i otvara nam nove literarne tendencije evropske književnosti.

Zbirka priča Kaje Malanovske Imigracije neverovatan je spoj najrazličitijih putovanja, duhovnih i telesnih, koji zajedno daje koherentnu i nedeljivu zbirku priča. U ovim pričama susrešćemo se sa dreg kraljicom, opsesivnom očinskom figurom, studentkinjom iz indije, poljskom imigrantkinjom. Naratorka veoma ličnim i neretko bolnim glasom progovara o ostavljanju kuće, o novim predelima koji ne donose ništa što može zaista prodrmati čoveka, o domu koji on uvek u sebi nosi nesposoban da se reši svojih korena i nesposoban da tako iskorenjen luta po svetu. Ove priče će vas uvesti u svet pun prenaglašenih emocija, ludačkih osobenosti i duhovite autoironije.

Osvalds Zebris u svom romanu U senci Petlovog brda kroji jedan dinamičan i uzbudljiv svet revolucionarne carske Rusije. Godina je1905. i junaci su u smešteni u jedan od najbitnijih istorijskih trenutaka koji određuje njihove živote. Brilijantnim predstavljanjem unutarnjih stanja junaka autor junake snažno motiviše. Pridodaje im jednu novu, gotovo meditativnu dimenziju.
Ovaj uzbudljiv roman će vas, svojim visprenim jezikom i živopisnim sudbinama, povesti u presudan trenutak u istoriji u kome i najmanja greška može biti kobna!

Egzistencija katastrofe, gnojni otok jednog obećanja. Nečija ruka je uvek u mom džepu, uvek mi neko vuče slinac iz nosa. Osećam se golo. Nisam htela ovakva u svet. Ovakav svet nisam očekivala. Paralizujem se. Skladištim energiju, hoću da te raznesem. Drugačije bih to ja. Ko ne bi hteo drugačije? Kome je sve ovo u redu? Ujedala bih. Kidala kravate. Ogavni kreteni! Ko mi je začarao svet? Zašto ga niste ostavili na miru? Vičem, dubim, grebem, povlačim u sebe, biće naš. Pomoću kalupa izlivam kipove požude.

Zbirka poezije „Stvarno i nestvarno postaje jedno telo.111. pesama”, objavljena je nakon što je autor primio značajne nagrade za svoje životno delo. Pesme su organizovane hronološki, po temama, u cilju da se prate autobiografski detalji pesnikovog života. Inicijalne pesme govore o detinjstvu pod Svojetskim Savezom. To je čudan i hladan poetski svet pun kovanica i toponima. Pesnik oslikava ništavilo, u lavirintu ponovljenih reči (vetar, kiša, blato, bolest, kosti) i fraza, ali nisu one ključ vrata koja vode unutar i napolje, već tačke konvergencije različitih delova ove začudne poetske građevine.
Dickijeva poezija istražuje i redefiniše veze između smrti i erotskog, stvarnog i nestvarnog. Pesnik ima nesvakidašnju sposobnost da prezentuje strašne teme i sistuacije na majstorski način, neverovatnim stilskim postupcima.

Zbirka priča Lepe strankinje najpoznatijeg savremenog rumunskog književnika, Mirče Kartareskua, neponovljiv je uvid u autopoetičke stavove velikog pisca. Ne preza od skandala neprestano progovarajući o svojim kolegama i o celokupnoj rumunskoj književnoj sceni. Britkim i surovim jezikom, Kartaresku se razračunava sa sujetama svojih kolega ne zaboravljajući i na sopstvenu. Pisac se, vrlo često na duhovit i ponekada ironičan način, obračunava sa samim sobom. Sa svojim stvaralačkim egom i to kroz kalamburne situacije u koje upada tokom svog književnog i medijskog delanja. Poznat širom Evrope, rumunski pisac putuje u različite zemlje kao gost književnih manifestacija i festivala koji mu ponekada ostave gorak ukus u ustima. Razračunavanje s pozicijom istočnoevropskog književnika u zemljama Zapadne Evrope jedna je od osnovnih tema ove knjige i Kartaresku kroz svoje doživljaje oslikava sebe kao „stranca” u zapadnom svetu. Kao i grotesknu sliku koju je Zapadna Evropa obrazovala prema Rumuniji. Pitoreskni rumunski pejzaži, zagušljive ulice Pariza, usiljene večere u čast pisca, prijatelji koji čekaju da poklekneš, književni „stručnjaci”.
Sve je ovo utkano u knjigu Lepe strankinje, koja nepretencioznim jezikom govori o pretencioznosti.

Zbirka priča Pušta da uđem provešće nas kroz svakodnevne strahove glavne junakinje u kojima će se mnogi čitaoci pronaći. Ove priče govore o jednom malom čoveku, zarobljenom u krugu svojih sopstvenih trauma. Čoveku koji živi od prošlosti nesposobnom da prihvati budućnost bez tereta koji je na njega stavila porodica, partnerski odnosi i društvo uopšte.
Napisane prohodnim ali ipak eksperimentalnim stilom bivše blogerke ove pripovetke izazivaju vas na intuitivno čitanje puno empatije i emocije. Sve ono što nismo želeli sebi da priznamo o našim svakodnevnim problemima i našim preispitivanjima biće stavljeno na test. Jer Judit na maestralan način i bez velike zadrške, na pomalo surov način progovara o ženi koja još uvek nije pronašla svoje mesto u svetu koji je okružuje.
Mađarska spisateljica donosi pravo osveženje na domaću literarnu scenu i otvara nam nove literarne tendencije evropske književnosti.