Zaljubljen u Rim: Ljubavna afera sa Večnim gradom

Trg Navona je centar uzbuđenja za mnoge posetioce Rima. Prepun je uličnih izvođača, grupa studenata, kafea i stranih posetilaca; to je kakofonija zvukova i prizora.

Priče su poput usmene istorije, koja daje smisao crno-belom životu.

Duša Rima ne leži samo u njegovim građevinama i pričama već naročito u njegovim ljudima.

Malo sam znao o Crkvi Svetog Pavla kod Tri fontane (San Paolo alle Tre Fontane) u Rimu, osim da je to

prošlosti sam analizirao, rugao se, kritikovao ili pokušao da ponovo protumačim ove priče u skladu sa svojim ukusom. Ali onda sam shvatio da Rimljanima, koji su okruženi takvim pričama, nije važno jesu li priče istina, legenda ili mašta. To ih ne zaokuplja. Priče su poput usmene istorije, koja daje smisao crno-belom životu.

Bazilika Svete Marije Velike (Basilica di Santa Maria Maggiore). Manje turistički nastrojena od Vatikana, u njoj vlada pobožnija atmosfera,

Idući prema slavnom Narodnom trgu (Piazza del Popolo), koji stoji u sredini okrenut prema severu, nailazi se na Crkvu Svete Marije od naroda (Basilica Parrocchiale Santa Maria del Popolo), koja označava mesto gde je nekada rastao veliki orah.

Ali nakon što sam se više zadubio u italijansku kulturu, shvatio sam da je upravo priča ono što je važno. Jedva da postoji zgrada, spomenik ili pukotina za koju nije vezana neka anegdota, a priča je ono što daje smisao. U početku je ovo za mene, sa naučnim crno-belim stavovima, bilo teško, ali sam u Italiji počeo da cenim pripovedanje priča.

„I niko nije predvidiv. Treba da pazimo kako sudimo – to što je neko iz određene zemlje ne znači da će se samo zato ponašati na određen način“, dodao je on.

Rim je ova zbirka priča ugrađenih u građevine, ruševine, ljude i skrivene kutke. Zato je ovaj grad večan, zato što se priče nastavljaju.

Istorija Rima nikada nije završena zato što se priče nastavljaju u ličnom životu onih koji se vezuju za grad.