Bogorodičina crkva u Parizu

Ali u svakom slučaju, ma kakva bila budućnost arhitekture, ma na koji način naši mladi arhitekti rešili jednoga dana pitanje svoje umetnosti, dok se ne pojave novi spomenici, čuvajmo stare. Ulijmo narodu, ako je mogućno, ljubav prema narodnoj arhitekturi.

Tragičan požar u kome su 15. aprila 2019. mnogi delovi Bogorodičine crkve (na francuskom Notre Dame) u Parizu trajno uništeni ili teško oštećeni vratili su u Francuskoj u žižu čitalačkog interesovanja roman Bogorodičina crkva u Parizu Viktora Igoa.

„Zar život nije čudna drama u kojoj se mešaju dobro i zlo, lepo i ružno, visoko i nisko?“

Monmartr, koji je u ono doba imao gotovo isto toliko crkava koliko i mlinova, i koji je sačuvao samo mlinove, jer društvo traži danas jedino telesnu hranu.

Večita promena narodne naklonosti!

da je najbolje sredstvo da gledaoci strpljivo čekaju uveravati ih da će se odmah početi.

Currit rota, urceus exit.

Vi znate da uvek telo upropasti dušu.

Jedna kap vina dovoljna je da oboji crveno punu čašu vode; da se izazove izvesno raspoloženje u čitavom skupu lepih žena, dovoljno je da dođe jedna žena lepša – naročito kad je među njima samo jedan muškarac.

Ona beše tako retke lepote da je, čim se pojavila na ulazu, takoreći, ispunila sobu nekom svetlošću koja je njoj bila svojstvena.