Tajne religije

Markionova poruka je bila nedvosmislena: iz bogoljublja čovek treba da živi asketski, da mrcvari telo. Ne treba da stupa u brak, ni da se razmnožava da ne bi održavao u životu tvorevinu zlog Boga, nego da se uzdržava od alkohola i mesa i umereno se hrani biljkama i ribom.

Stvaranje sveta možda su započeli bogovi – to je pitanje vere – ali religije počinju s ljudima koji su ih u pravom smislu te reči uneli u narod, i to je istorijska činjenica.

U ŠTA VERUJEMO KAD VERUJEMO?

Hrišćanska proslava Božića apsorbovala je paganske običaje i praznike rođenja Sunca i taj genijalni šahovski potez omogućio joj je jedinstveni trijumfalni pohod kroz svet i svetsku istoriju – Božić slave čak i nehrišćani.

Svetlost je bila posebno značajna jednog dana: u najveće praznike rimskog kulta Mitre spadalo je rođenje boga 25. decembra. Veruje se da su hrišćani isti taj dan odredili za Božić kako bi potisnuli idolopoklonički praznik i ritualno ga prepisali.

I njegov element je bio vatra. U kultnim svečanostima pater je predstavljao boga Mitru.

Pater. Sedmi i najviši stepen posvećenja u Mitrinom kultu bio je pater, čija je planeta Saturn oličavala zlatno doba.

Cautopates, čija je planeta Mesec, predstavljan je sa oborenom bakljom, a cautes sa dignutom bakljom. Na slikama su prikazivani zajedno da bi se naglasila promena između zalaska meseca i izlaska sunca.

Šesti stepen je označavao heliodromos, sunčevog trkača. Planeta mu je bila sunce. Bio je nadležan za svetlost i za osvetljavanje prilikom kultnih okupljanja. Zvali su ga i cautes ili lucifer (svetlonosac).

Perses. Peti stepen je nosio rang persesa, Persijanca. Štitio ga je Mesec, a element mu je bio voda. Simbolizovao ga je pastir, cautopates. Cautoapates označava lov, pastirski život, žetvu i vožnju sunčevim kolima preko nebeskog svoda. Poveren mu je kult ključa, dakle negovanja i zaštite Mitrinih svetilišta (mitreja).