osloboditi. Tri puta moj.“
„Začaran Babi...“
I sad, više no ikad, ona je sa mnom. U mojim ćutanjima, u mojim snovima, u mojim osmesima, u mom bolu zbog toga što sam je ponovo izgubio. Đin je divna, savršena, slatka, lepa, nežna, ona je moja žena, ona je Aurorina majka, pažljiva je, pametna, duhovita. Ali... Postoji jedno „ali“. Ali nije ona. Ali i tačka. Nema se šta više reći, nema drugih razgovora. Ali i tačka. Bilo bi lepo kad bi čovek mogao da se zaljubi po komandi, bio bih srećan sa Đin, sve bi bilo savršeno, ali to nije ona. I sve ovo me razara, čini donetu odluku uzaludnom, zašto sam tako nemoćan pred ovom ljubavi?