bookmate game
sr
Books
Mirjana Bobić Mojsilović

Dnevnik srpske domaćice

  • Skarletцитирует5 лет назад
    Kao gimnazijalka, ludo sam bila zaljubljena u Onjegina, u lorda Bajrona i u Majakovskog. Htela sam da imam svoga Onjegina kome ću da napišem pismo. Bila sam zaljubljena i u glas Arsena Dedića kad otpeva Tvoje nježne godine. Bila sam zaljubljena u Bolkonskog.
  • b6708310524цитирует4 года назад
    Jedi šta hoćeš, ali se uzdržavaj od zlih reči, zlih misli i zlih dela... Onda si čovek, i baš me briga koje si vere.“
  • b8403371138цитирует5 лет назад
    Videla sam sebe ne kao anđela – anđele smo u mom detinjstvu viđali samo na kič slikama kod staklorezaca i na razglednicama u izlozima Srpske pravoslavne zadruge kojih je bilo nekoliko u Beogradu i od kojih me je hvatala neka neobjašnjiva jeza.
  • Vesna Panićцитирует2 года назад
    Čim je nešto zabranjeno, eto mene da se baš za to zakačim.
  • b6042969167цитирует3 года назад
    Lule je u jednom intervjuu izjavio da prava Srpkinja ne sme da ima više od metar i sedamdeset santimetara, da treba da ima plave ili svelosmeđe oči – što je dokaz da joj se preci nisu mešali sa Turcima, da treba da ima grudi koje mame i decu i odrasle, da može da razume težinu istorijskog momenta i da njena ambicija treba da bude usmerena ka srpskom muškarcu a ne ka besmislenoj karijeri koja uništava svaku ženstvenost i pritom vodi u carstvo boga Mamona i pederske internacionale.
  • Jasna Prokovićцитирует5 лет назад
    Ja sam sve vreme žmurila dok smo se ljubili i dok je sve plivalo u sokovima prirode, pod kišom, na Tjentišu, ljubili smo se i ljubili, sa rukama na rukama, pipanja nikakvog nije bilo, i ja bih samo na trenutak stala na stopala da se odmorim, a onda bih se ponovo popela na prste boreći se da taj poljubac traje dovoljno dugo, da vrtoglavica i bridenje nosa koje me je obuzelo nikada ne prestanu, da taj ukus prvog poljupca zapamtim zauvek.

    I zapamtila sam ga. Poljubac je trajao, brat bratu, koliko i bitka na Tjentištu.
  • Andreaцитирует5 лет назад
    Htela bih da popravim neke stvari. Neke se ne mogu popraviti. Neke se reči i postupci ne mogu izbrisati. Ali što se može popraviti, mora da se popravi. Kad mi takve jednostavne misli padnu na pamet, znam da mi je stalo.
  • Jelena Dinićцитирует5 лет назад
    Ja sam, priznajem, omašivala u izboru slika, muškaraca, muža, ponekad sam znala da omanem i sa garderobom, omašila sam sa izborom studija i sa tim što nisam diplomirala, omašila sam i što sam neretko bila na pravom mestu u pogrešno vreme, i na pogrešnom mestu u pravo vreme, što sam se suviše nadala, što sam imala nerealna očekivanja, što sam dopuštala da me talasi ushićenja nose dalje nego što je to bilo normalno, pa opet, moja potreba da iskreno analiziram samu sebe, da samoj sebi objasnim kakva sam to i zašto sam takva, danas kad imam skoro 38 godina i neuporedivo više iskustva, i gorčine i cinizma, iako plemenita, u osnovi je kič. Da dopustim sebi malo filozofiranja – svaki kič ima plemenite pobude.
  • Jovana Antićцитирует6 лет назад
    Svaki zlikovac ovde doživi mirne penzionerske dane, postane tihi uvažavani sused
  • Sanjalica77цитирует6 лет назад
    Danas verujem da su i za najveće ideje i najveće projekte bazični motivi uvek lične prirode. Da su mali i prozaični. Ljudski.
fb2epub
Перетащите файлы сюда, не более 5 за один раз