Narednih nekoliko dana proveo sam u neprestanoj napetosti, iščekujući šta će sledeće da me snađe. Onda sam počeo da kašljem i dobio sam visoku temperaturu, 39,8. Neki bi to pripisali tome što sam gologuz išao od parka do kuće, ali ja sam veoma dobro znao šta je u pitanju. Bog je rešio da me ubije. Bog je takav, jedno nevino odvajanje maloletnog prosjaka od nogavice cipelom – i odmah si osuđen na smrt. Temperatura je trajala nekoliko dana. Kašljao sam kao konj, a ubrzo sam počeo da iskašljavam šlajm crvene boje, što je nesumnjivo bila posledica krvarenja u plućima. Bog je rešio ne samo da me ubije, već i da me ubije u strašnim mukama. Ležao sam u krevetu, potpuno slomljen i sam kao pas. No, nakon tri znojave noći temperatura mi je potpuno spala, a kašalj je nestao. Budući da sam se u međuvremenu žestoko kajao zbog omalovažavanja maloletnog lica sklonog prosjačenju, Bog je izgleda rešio da mi poštedi život. Ipak, ostao sam u krevetu još dva dana, iz straha da se Bog ne predomisli.