Nema svrhe da kažem da mi je bila lepša nego na dan venčanja, ali zbog toga što sam sazreo i osećanja su mi, mislim, postala dublja, i zato što sam te večeri na njenom licu video i mladost i zrelost, njenu odanost devojci kakva je bila i sve ono što je dostojanstveno ustupila vremenu, mislim da nikad nisam bio toliko dirnut. Već sam bio obukao dres, a njegova težina, teret štitnika na nogama i ramenima izazvali su promenu u meni, kao da sam, obukavši tu staru odeću, stresao sa sebe uobičajene životne strepnje i nevolje. Činilo se da smo se oboje vratili u dane pre našeg braka, u predratne dane.