Ljubav je uvek nova. Nije važno da li volimo jednom, dvaput, deset puta u životu — jer se stalno suočavamo sa situacijom koju ne poznajemo. Ljubav nas može odvesti u pakao ili u raj, ali uvek nas nekud odvede…
Priča, koja je po rečima glavne junakinje nastala na obali reke Pjedre, u osnovi je jednostavan ljubavni roman. Dvoje prijatelja iz mladih dana, iz istog mesta, koji su se otisnuli svako svojim putem, sreću se posle više od deset godina. Nju, sada samosvesnu, ozbiljnu ženu, život je naučio da se ne predaje emocijama, a njega da pribežište od unutrašnjih sukoba i kolebanja nađe u religiji i razvijanju svojih isceliteljskih moći.
Ponovo zajedno, ujedinjuju se na duhovnom putovanju prepunom prepreka i poteškoća, ali postavlja se pitanje hoće li zajedno uspeti da nastave dalje, suočeni sa dugo potiskivanim demonima prošlosti — krivicom, očajanjem, strahom od ispoljavanja osećanja i predrasudama…
„Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala jeste parabola koja pokazuje da je prava ljubav čin potpunog odricanja.“ Fabio Gambaro
„Roman je očaravajući kao i Alhemičar. Kod Paula Koelja naročito volim njegov jasan i nedvosmislen način iskazivanja osećanja. U njegovim knjigama svi se mogu identifikovati sa junacima, koji nisu nikakvi superjunaci, već pre obični muškarci i žene koji tragaju za svojom prošlošću i sopstvenom istinom.“ Vanesa Demuj