bookmate game
sr
Books
Herman Melvil

Mobi Dik

Remek-delo američke književnosti
Zovite me Ismail. Pre nekoliko godina — svejedno baš koliko — imajući malo ili nimalo novca u kesi, a nemajući ničeg naročitog što bi me zanimalo na kopnu, naumio sam da malo proplovim morem i vidim vodeni deo sveta. To je moj način da se otresem sete i uredim krvotok.
Mobi Dik Hermana Melvila smatra se jednim od najznačajnijih dela u istoriji svetske književnosti. Roman prati Ismaila, mornara lutalicu, koji se priključuje posadi broda Pikvud u lovu na kitove. Brodom upravlja kapetan Ahab, koji ima samo jedan cilj: da se osveti Mobi Diku, neuhvatljivom belom kitu zbog kog je ostao bez noge.
Uzbudljiva priča o kitolovcima, tragična ispovest i složena alegorija, ovo je knjiga koja obuhvata sve aspekte ljudskog postojanja — od telesnog do metafizičkog. Duboko promišljen i s velikim brojem burnih epizoda, Mobi Dik predstavlja vrhunsko ostvarenje američke književnosti XIX veka.
„Najbolja knjiga o moru koja je ikad napisana. Jedna od najčudnijih i najdivnijih na svetu.“ Dejvid Herbert Lorens
„Žao mi je samo što ja nisam napisao ovu knjigu.“ Vilijam Fokner
802 бумажные страницы
Уже прочитали? Что скажете?
👍👎

Впечатления

  • b3739594413делится впечатлениемв прошлом году
    👍Worth reading

  • Mirko Milovanovicделится впечатлением3 года назад
    👍Worth reading
    💀Spooky
    🔮Hidden Depths
    💡Learnt A Lot

Цитаты

  • Mirko Milovanovicцитирует3 года назад
    Ama ja nisam hrabar čovek; nikad nisam ni rekao da sam hrabar čovek; ja sam kukavica i pevam da rasteram strah. Reći ću vam šta je, gospodine Starbak, nema načina da se zaustavi moje pevanje na ovom svetu do da mi se preseče grkljan. A kad to bude urađeno, deset za jedan, kladim se da ću otpevati kao za poslednji put celo „Slava tebje, Gospodi“.
  • Mirko Milovanovicцитирует3 года назад
    Nema stalnoga, neodstupnoga napretka u ovome životu; mi ne napredujemo po utvrđenim stepenima, pa da na kraju bude jedna pauza: kroz nesvesnu očaranost ranog detinjstva, nerazmišljenu veru dečaštva, sumnju mladićstva (opšta sudbina), a onda kroz skepticizam, pa neverovanje, koje se na kraju, u zrelo doba, najzad odmori u misaonom miru onoga „ako“. A kad se jednom prođe kroz sve to, mi opet krećemo svojim putem unaokolo; i onda smo opet deca, mladići, ljudi i večiti „ako“. Gde li se nalazi krajnje pristanište iz koga nećemo nikad više dići kotvu? U kakvo to ushićenje jedri svet pri čemu se ni najumorniji nikad neće umoriti? Gde li je skriven otac nahočeta? Naše su duše kao oni siročići čije nevenčane matere umiru donoseći ih na svet. Tajna našeg očinstva nalazi se u njihovu grobu, i mi moramo tamo da bismo je poznali.
  • Mirko Milovanovicцитирует3 года назад
    Više volim da me ti ubiješ nego da mi neko drugi spase život.)

На полках

fb2epub
Перетащите файлы сюда, не более 5 за один раз