Knjiga o snobovima

Snob je onaj ko se ponizno divi onome što ponižava

Koliko god ljudska priroda bila nepresušni izvor tajni i iznenađenja, toliko je mnogo načina da se ona predstavi ne samo postupcima i reakcijama već i rečima, pojavom, društvenim mehanizmima koji će svakog od nas, na ovaj ili onaj način, uzaptiti, uzeti pod svoje, učiniti smešnima ili pak dostojnima sažaljenja.

viktorijanskom dobu snobizam je strategija maskiranja duhovnih nedostataka, pokušaj da se kreira novi identitet i izbrišu nasleđe i prošlost; snobizam se zadovoljava postupkom imitacije i tehnikom iluzije – imitiranjem jednog načina ponašanja kreiraće neodrživo uverenje da se celokupna prošlost može poništiti. Tu nevoljenu prošlost zameniće željena, brižljivo projektovana budućnost.

Ne smete brzo ili vulgarno da sudite o snobovima: ako to činite, dokazujete da ste i sami snob

Snob je onaj ko se ponizno divi onome što ponižava

Snobizam je najprisutniji tamo gde se mašta o socijalnim uzletima u meri koja ohrabruje na snevanje sna o aristokratiji i na nastojanje da se oponaša njen način života.

snob pojavljuje se u poznom osamnaestom veku, najpre kao dijalekatski termin za obućara ili obućarskog šegrta. Etimologija nije poznata, ali se zna da je u ranim upotrebama ove reči postojala jasna konotacija pripadnosti nižem društvenom statusu, te da se njeno semantičko polje proširilo tako da obuhvati svaku osobu koja oseća potrebu da oponaša običaje i držanje pripadnika više klase.

nobizam podrazumeva težnju da se postane deo elite, više klase, odnosno aristokratije, makar uz pomoć neuverljivog oponašanja običaja tog dela društva, i neminovno počiva na finansijskoj moći koja želi da bude priznata i izvan merkantilnih okvira: možemo prezirati čoveka, da parafraziramo Balzaka, ali ne i njegov novac.

U viktorijanskom dobu snobizam je strategija maskiranja duhovnih nedostataka, pokušaj da se kreira novi identitet i izbrišu nasleđe i prošlost; snobizam se zadovoljava postupkom imitacije i tehnikom iluzije – imitiranjem jednog načina ponašanja kreiraće neodrživo uverenje da se celokupna prošlost može poništiti.

I tako kad se novac snoba iz Sitija oprao kroz jedno ili dva kolena, kada se pri pranju pretvorio u poljska dobra, šume, zamkove i gradske palate, onda mu se dozvoljava da uđe u opticaj kao pravi aristokratski novac