Uzeo je onu novčanicu od deset dolara od mene. Zgužvao ju je pa razvukao tako da je pucnula.
„To je mešavina vlakana“, rekao je. „Vrlo mudro osmišljena i sasvim jedinstvena. Čini je oko osamdeset posto pamuka i oko dvadeset posto lana. Ne sadrži nimalo drvene kaše. Po sastavu je sličnija bluzi koju nosite nego novinama, na primer. Sadrži i vrlo mudro odabrano hemijsko sredstvo za bojenje da bi se dobila ta jedinstvena kremasta nijansa. A u njoj su i nasumično raspoređene crvene i plave polimerne niti, glatke kao svila. Hartija od koje se pravi novac nešto je neverovatno. Izdržljiva je, traje godinama, ne raspada se u vodi, ni u toploj ni u hladnoj. Ima apsolutno preciznu moć upijanja i pogodna je za najfinije otiske koje izrađivači ploča mogu da postignu.“