ESTORIL

„Nikad žena ne govori o ljubavi s nekim kojega ne bi mogla voleti ili poželeti…“

Ja sam toliko star da se sećam samo onog što sam izmislio.

Žao mi je. Ja pozajmljujem samo onoliko sam spreman da oprostim.

Samo treba imati dovoljno za troškove boravka i ovo prokleto ratno vreme će nam proći kao letovanje. Ništa nas neće uznemiravati. Osim komaraca.

– Danas je juče od sutra…

Jedan stari ko katedrala, drugi ko papuča, ali starost ni jedno

Osećam se kao da sam zarobljen u ovoj nezdravoj lepoti kao komarac u ćilibaru

Prijatelji ti dođu kao porodica koju si sam birao.

Imigranti su takvi, prijatelj u tuđini vredi više od rođaka kod kuće.

U razgovoru su se, ipak, najviše bavili temama o kojima izbeglice najradije razgovaraju: pričali su o onome što su ostavili iza sebe. O tome se sa starim znancima može satima divaniti. Zapitkivali su se međusobno za sudbine zajedničkih prijatelja i poznanika, prisećali su se prošlosti. I niko nikome nije morao da objašnjava ko je ko od junaka priče.