Kraljevstvo pepela

Još se držala za grudi, osećajući kako joj srce lupa pod dlanom, osećajući prašinu sa svih drumova kojima je prethodnih deset godina tumarala kako bi stigla dovde.

Obećavam ti da ma koliko daleko ja otišla, ma koju cenu morala da platim, kada me budeš pozvala u pomoć – ja ću doći.

Od njenog pokidanog duha ostalo je dovoljno da bi joj to bilo neprihvatljivo. Da bi besnela protiv takvog kraja.

Terasen nije puko mesto, već ideal. Dom svim lutalicama i onima kojima treba neko da ih dočeka širokogrudo.

„Da ih oteraš dođavola!“ On tresnu pesnicom o sto tako da se sudovi zatresoše. „Da im kažeš da se njihovi planovi nose u tri lepe, njihova proročanstva i sudbina, pa da sama izgradiš svoju sudbu! Trebalo je da uradiš bilo šta osim da prihvatiš ovo!“

Možda nam je to usud – da nemamo očeve kakve bismo voleli da imamo, ali da se svejedno nadamo da će oni prevazići to što jesu, sa sve svojim manama.“

Naučio sam da stvaram sopstvena krila.“

ovih dugih, dugih godina smrt je bila kletva i dar nje i njenih prijatelja. Bila je srećna što je opet pozdravlja pod tim zlatnim jutarnjim suncem.

je to jedina zapovest te magije: pusti. Da pusti ko je i šta je postao nakon onog okovratnika i da uroni u nešto novo, nešto drugačije.

Nemoj biti besna, podučavala ju je Finula. Budi pametna