Kraljevstvo pepela

Dobro. Dobro i dobro

„Koliko je povređenih?“, upita Rovan.
Kejol odmahnu glavom. „Ne povređenih.“ Stisnu zube. „Valga.“

Daće joj sve što od njega bude tražila. Ama baš sve.

Gde je on?“ Elidu izdade glas. Fenris se sada okrenu ka njoj, a onda i Rovan i Elin. Elida je preklinjala, ostajući bez glasa: „Gde je Lorkan?“

Da li će pući?“, zatraži da čuje Kejolov otac.
Nesrin se lecnu. „Verovatno.“
„Mogla bi da pukne svakog časa.“

Ne bespomoćna. Ne sputana. Nikada više.

kako ne da dušmanima da prođu.

Kraljicu Terasena.
Ipak je uspela da u podzemlju zamka nađe oklop za sebe. Prelepi bledozlatni oklop koji je blistao kao letnja zora. Upletenu kosu držala joj je dijadema priljubljena uz glavu. Ne dijadema, već deo oklopa. Deo nekakve drevne opreme za neku davno pokopanu gospu.

Krišom se potapšavši između nogu, uverio se da je i tu došlo do promena.

Tako sam umorna“,