Muškarac u izvesnim godinama – novo dopunjeno

bi rekao Brana Crnčević: „Kad neko ne zna za šalu, treba ga ozbiljno zajebavati.“

Prva rečenica njegovog romana Una glasi: „Kad sam je video, stao mi je sat.“ U zrelim godinama nije nosio sat. Zbog straha od stresa.

Zbog takve situacije u bračnim posteljama uplašio se i prvi čovek države, pa poziva na redovan seks jer nas je sve manje. Kaže nestaćemo kao nacija ako ne počnemo malo da radimo udarnički i u krevetu. Njegovim jezikom rečeno: pored toga što smo kao država postali ekonomski tigar, nije loše biti i krevetski tigar. A pošto sve zna, valjda zna i kako se prave deca.

Zbog tih prvih ćevapa koje sam pojeo s ocem davne 1956, i sada u svakoj kafani naručim bar pet ćevapa, a potom jelo s menija. I uvek mi je pred očima rascvetala lipa u bašti kafane, poslovično nasmejani kelner, otac koji se samo osmehuje, sestra koja usta ne zatvara i majka, koja je u stvari glavni junak ove kafanske priče. Kao što su, uostalom, majke glavni junaci svih naših priča, pa makar ih i ne pomenuli.

Neprijatelj je, dakle, među nama, identifikovan je, obeležen i valja ga uništiti.

Prva rečenica njegovog romana Una glasi: „Kad sam je video, stao mi je sat.“

– Moja ćerka je dozvolila da pozovem koga hoću, ali je zabranila narodnjake na svadbi. Dok su se oni džilitali i zavijali na engleskom, mi matorci smo sedeli za stolom, a većina je ugurala parčiće salvete u uši da ne bi ogluveli.