Reč „siromaštvo“ bila je lepa, na neki način plemenita reč. Iz nje su odmah izvirale predstave kao iz starih školskih knjiga: siromašan, ali čist. Čistunstvo je siromašne činilo sposobnim da žive u društvu. Socijalni napredak zasnivao se na vaspitanju o čistoći; ako su bednici postajali čisti, „siromaštvo“ je bivalo obeležje časti. Beda je tada, za one koje je pogodila, bila samo prljavština asocijalnih u nekoj drugoj zemlji.