Vredne stvari

Ko je bila ta žena i zašto nisam bila podjednako srećna kao što sam izgledala? Ponekad bih, dok bih se vozila gondolom u Veneciji ili šetala ulicom u Hanoju, proučavala meštane koji vode svoj jednostavan privatni život; iako sam znala da se muče kako ja nisam mogla ni da zamislim, želela sam da zaplačem od ljubomore. Zamisli slobodu u tome da budeš tako nevidljiva!, pomislila bih. Zamisli da ti nije važno je li koga briga!

Znam jer takav je život: taman kad pomislite da ste stigli pred gol, podignete pogled i shvatite da su stative pomerene dok ste vi gledali u teren pred sobom.

Ona misli da smo prijateljice.

U njenom naručju sam Nina, pa sam onda Ešli, pa opet Nina, identitet mi je amorfan i menja se kao oblak nošen vetrom. Ako u tome preteram, možda izgubim kontrolu nad sobom.

Svet se može podeliti na dve vrste ljudi: one koji čekaju da im se nešto da i one koji uzimaju ono što žele.

Ponekad morate da se pretvarate da je loša ideja dobra ideja, pošto nemate kontrolu nad ishodom, i sve što možete da uradite jeste da se nadate da će dodavanje vašeg lažnog optimizma na gomilu možda ipak skrenuti iglu na vagi u pravom smeru.

Kažu da je DNK sudbina. I verovatno to važi za one koji imaju talente kodirane u genima: recimo, retku lepotu ili inteligenciju, sposobnost da kilometar i po pretrče za manje od četiri minuta ili zakucaju loptu u koš ili možda samo urođenu prepredenost ili nezasitu potrebu za radom. Ali za ostatak sveta, oni koji su rođeni bez neke očigledne veličine, DNK nije to što će vas odvesti dalje; to je život u kojem ste rođeni. Prilike koje jeste (ili niste) dobili na srebrnom tanjiru. To su vaše okolnosti.

Sposobnost uverljivog izvođenja autentičnosti je možda najneophodniji skup veština za moju generaciju

Nemoguće je ući u tuđu glavu, uprkos vašim najboljim – ili najgorim – namerama.

Velika i strašna životna istina jeste da su greške večne i ne mogu se poništiti. Nikada se zaista ne možete vratiti na početak, čak i ako želite da ponovite korake i krenete drugim putem. Put je već nestao iza vas.

Društveni mediji hrane narcisoidno čudovište koje živi u svima nama, pomislila bih. Hrane ga i uzgajaju dok zver ne preuzme sve, a ti ostaneš izvan kadra i samo gledaš slike ovog stvorenja, kao i svi ostali u tvom fidu, pitajući se šta ste stvorili i zašto ta zver živi život kakav ti želiš.