Sabor junaka

Лако је мени бити велики с нашом искусном војском и огромним средствима, али далеко на југу, на Балкану, постоји један војсковођа изникао из простог сељачког народа и који је, окупивши око себе своје чобане, успео без оружја и само са трешњевим топовима да потресе темеље свемоћног Османлијског царства и да тако ослободи свој поробљени народ туђег јарма. То је Црни Ђорђе и њему припада слава највећег војсковође.“ изјавио је Наполеон Бонапарта 21. маја 1809. године у Асперну.

Да устанемо, браћо, сам ће нам Бог помоћи, а праведно проливена крв наше браће, отаца и стричева изискаће од милостивога Бога ту милост да он свој мач на њих дигне, па ћемо онда ми ласно постићи шта желимо.“

Болан ми лежи Кара Мустафа,

Болан ми лежи, ’оће да умре.

Крај њега седи верна му љуба,

Крај њега седи тихо беседи:

Ко да ти јаше твог враног коња,

Нека га јаше тај Ајдук-Вељко,

јер је он бољи јунак од мене.

Ко да ти паше твоју бритку сабљу,

Нека је паше тај Ајдук-Вељко,

јер је он бољи јунак од мене…

Тако је 1804. године букнуо Први српски устанак, а после једанаест година и Други.

У 15, 16, 17. и 18. веку у историји су запамћени истакнути борци против Турака – Срби племићи и чувени ратници: Змај Огњени Вук Бранковић, Стефан, Ђорђе, Јован, Максим и мајка Ангелина Бранковић, Стефан Штиљановић, Јован Ненад Црни „Српски цар“, Павле Бакић и његова браћа, Дмитар и Стефан, браћа Јакшићи, Петар Петровић, Радич Божић, Петар Овчаревић, Милош Белмужевић, Јоан Монастерлија, затим многи чланови истакнутих породица Рашковић, Поповић-Текелија, Чарнојевић, Шевић, Пишчевић, Прерадовић, Зорић, Милорадовић, Љубибратић и други

Ко пренебрегне важне поруке из прошлости тешко ће наћи прави пут у сутрашњицу.