bookmate game
sr
Books
Borislav Pekić

Kako upokojiti vampira

Postoje li velike ideje zbog kojih vredi ubijati?

Nijedan život nije tako mali i beznačajan da se ubica kasnije ne bi kajao zbog njega…

„Treba gledati pravo. Jer da se htelo gledati iza sebe, dobili bismo oči na potiljku. Treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih. Jer čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo.“ Borislav Pekić

Dr Konrad Rutkowski, nakon posete jednom dalmatinskom gradiću, pokušava da opravda svoje postupke kada je, kao SS-oficir za vreme II svetskog rata, poslao jednog nevinog gradskog činovnika na vešala i na smrt pretukao jednog zatvorenika. Posle dvadeset i dve godine proganjaju ga aveti prošlosti i on u pismima pokušava da istraži korene zla u sebi i oko sebe i pronađe onu tanku granicu preko koje čovek prelazi u nečoveka.

Nemir u kome se prošlost vraća kao vampir ispisuje unutrašnju dramu Rutkowskog, i kroz neverovatan zaplet ideja od Platona do Wittgensteina, pokreće uvek aktuelno pitanje o ličnoj i kolektivnoj krivici, ličnom i kolektivnom odnosu prema „istorijskoj istini“, koja predstavlja vampira koga on želi da ućutka.

Prvi put ekskluzivna kolekcija celokupnog književnog opusa Borislava Pekića.
468 бумажных страниц
Дата публикации оригинала
1977
Издательство
Laguna
Уже прочитали? Что скажете?
👍👎

Впечатления

  • Leopold Tkačikделится впечатлениемв прошлом месяце
    👍Worth reading
    🔮Hidden Depths
    💡Learnt A Lot

    Delo u kome Borislav Pekić izaziva Kantov kategorički imperativ, a ujedno je i dramatizovani Vitgenštajnov Tractatus Logico-Philosophicus. Jako čitljiva knjiga koja je ujedno vrlo filozofski kompleksna, uz to kao i većina Pekićevih dela je lingvistički dragulj . Za ovu knjigu morate imati pažnje na pretek jer vam sitnice mogu promaći, vešto skrivene u naizgled bezazlenu radnju.

Цитаты

  • b5403748859цитирует13 часов назад
    svoje donje rublje pereš u zdencu mikelanđelovske lepote, ne možeš obožavati Michelangela ni svetotajni značaj pridavati rimskom imperatoru koji je u njemu hladio tabane
  • b5403748859цитирует13 часов назад
    uspomene nemaju svoj život. Život zacelo gotovanski, kao plesan, pa ipak, u neku ruku, nezavisan i nepodložan našim komandama. Ponekad smo, doduše, kadri da ih prizovemo. Zauzvrat, one što nas same od sebe opsedaju nismo u stanju svojevoljno da odstranimo.
  • b5403748859цитирует13 часов назад
    Adamov preobražaj mi je dokazao da je stvarno agregatno stanje istorije gasovito, nalik dimu, koji neprestano menja pojavu, i kad najzad uspemo da ga uočimo, ostavlja na našem saznanju jedva pokoju kapljicu istine. A pod takvim uslovima, kakvog smisla ima i najsavesnija istoriografija?

На полках

fb2epub
Перетащите файлы сюда, не более 5 за один раз