Čuvar tajni

Porodica te ponekad dovede do ludila, ali ti je važnija nego što možeš i da zamisliš.

Nije znala šta joj budućnost nosi, ali bila je odjednom rešena da joj pogleda u oči.

„Ti si dobar čovek, Stivene Nikolsone.“
On je zavrteo glavom; osetila je da mu se čelo trlja o njeno. „Nisam“, pobunio sam. „Samo sam čovek.“

Doli se nasmejala; on je uvek umeo da je nasmeje. To je najviše volela kod njega. „Ti si lud.“
„Lud za tobom.“
I to je bilo to. On je lud za njom.

On je tako dobar čovek, tako pošten i otvoren, da se zbog toga što je s njim Doli osećala kao da je pobedila u trci.

Dopadalo mu se kako ona jednostavne istine pretvara u nešto divno protkano sjajnim nitima sopstvene bezgranične mašte. Spustio joj je ruku na obraz. „Još nemam novca za kuću na selu, Dol.“

„Onda ciganska kola. S belim radama na zavesama. I jedna kokoška... možda dve da ne bi bila usamljena.“

Nije mogao da je ne poljubi. Bila je mlada, bila je romantična i bila je njegova.

Bio je atletski građen, pametan, šarmantan... Svet je stvoren za muškarce poput njega

Pa, rekla je njena majka, ne mogu baš sve tajne da ti otkrijem. Ne odjednom. Pitaj me neki drugi put. Kad malo porasteš.

Lorel je bila ubeđena da Kiti nešto prećutkuje. Kako je imala tri sestre, znala je prilično dobro kako da to izvuče. Retko koju tajnu ravnodušnost neće izvući na videlo.

Čovek je krenuo, ali je zastao i poslednji put se okrenuo. „Pre nego što odem, Lorel, možeš li mi reći – jesu li tvoji mama i tata srećni?“

Lorel je namreškala nos; nije ga sasvim razumela.

Objasnio je: „Da li se šale i smeju, da li se igraju i plešu?“

Ona je zakolutala očima. „O, da“, rekla je. „Stalno.“

„A je li tvoj tata dobar čovek?“

Počešala se po glavi i klimnula. „I zabavan je. Stalno je zasmejava, pravi joj čaj, a znate li da joj je on spasao život? Tako su se i zavoleli – mama je pala s visoke litice, uplašila se, bila je sama i sigurno u smrtnoj opasnosti, a onda je moj tata skočio za njom iako je u vodi bilo ajkula i krokodila, a verovatno i pirata, i izbavio je.“

„Zaista?“

„Jeste. A posle su jeli školjke.“

„Pa, Lorel“, rekao je čovek, Džimi, „mislim da je tvoj tata čovek kakvog tvoja mama zaslužuje.“

Onda je spustio