Interesantna, traži pažnju i dobro pamćenje zbog brzog prelaska na različita a istovremena dešavanja. Prelazim na "Serafim-a".
⭐⭐⭐
Valjalo bi ispraviti makar osnovne greške: tačka i zapeta u fusnotama, primer nem.: pukovnik, jer shodno pravilima srpskog jezika dva interpunkcijska znaka ne mogu stajati jedan pored drugoga. Dakle, pravilno bi bilo nem: pukovnik ili nem. pukovnik. Zatim, ime jednog od partizana je čas Sreten čas Stevan. Meine Ehre heißt Treue ima potpuno netačan prevod u fusnoti; bolje bi bilo npr. Moja čast počiva/zasniva se na mojoj odanosti, ili: Moj obraz leži u mojoj odanosti.
Stil pripovedanja je petparački, moguće zanimljiv 10-13. godine života. Teme vezane za cara Konstantina i vampire su relativno nezanimljive i, kako se naposletku otkriva, potpuno izlišne, nesvrsishodne za radnju romana. Slike okupacije imaju neku izvesnu vrednost, međutim način na koji je predstavljeno okupatorsko viđenje Srba i Srbije više je neko groteskno, samoprezirno viđenje samog autora nego dotičnih Nemaca. On vidi Nemce i Nemačku kakvi su danas, imućni, i misli da su takvi Nemci došli u Srbiju 1941. Ne, ti Nemci su bili gladni vekovima, nezaposleni, očajni. Autor slika okupirane Srbe kao bedu, koju su Nemci tako i gledali, dok su zapravo ti Nemci bili gladni i depresivni, a došli u zemlju koja je pre okupacije bila za tadašnje nemačke pojmove puna sitog i optimističnog naroda.
Izvesna mizoginija se takođe negde-negde provlači.
Sve u svemu, nećete biti pametniji ako pročitate ovo delo. Niti je neki istinski horor za ljubitelje horora. Niti ćete obogatiti svoj rečnik ni stil izražavanja.
Najvredniji deo je autorov istorijski dodatak na kraju knjige, ali nažalost moj štampani primerak ga ne poseduje.