Zabluda svetog Sebastijana

Niko od ovih ljudi ne shvata da nije dovoljno – iako je neophodno – pročitati sve živo na ovom svetu, već i da je to u koje svrhe čitamo i služimo se time od presudne važnosti.

Nikome ne ličim na ono što misle da jesam dok me ne ugledaju. U toj razlici nastaje bar dvojica nas. Ono što misle i ono što vide nikada nisam ja, pa je i meni i njima lakše da me nema,

Ljuljaška najmanje traje, najviše traju pripreme za ljuljanje i sećanje na to.

znam, da u njihovim glavama teku misli koje su u skladu sa svetom, a ludilo je, baš, to kada misliš da tuđe misli teku bolje, lepše, tačnije, normalnije, nego tvoje što teku, da teku onako kako ti misliš da bi i tvoje trebalo da teku.

A raspet sam bio između dve stvari: doživljaja stvarnosti koju živim i misli o njoj, i nikada za mene nije postojala spasonosna razlika između ta dva kao da niko nikada nije spasonosni potez noža izveo na tom mestu.

U svojoj običnosti otišao je predaleko. Postao je običniji od drugih ljudi poput kojih je hteo da postane jer je u osobini prostodušnosti hteo da prepozna klicu boga. Njegova uverenja su prosečna i deluje kao da ih je namerno uprosečio.

Budi ljubomorna na svoju ljubomoru, tu se kote anđeli.

Jer postoje reči, misli o rečima i reči srca koje je nemoguće misliti i izreći drugačije osim životom.

Kad znaš da si duboko i daleko, trpiš bolje. To nije pitanje zapremine, nego trajanja trpljenja.

Sad ga je bilo stid što ga je bilo stid, bilo čega.