Malteški šišmiš

Koliko god pokušavao da odem što dalje od sveta koji me okružuje, on me na kraju uvek stigne. I tresne po glavi.

– Svi mi se plašimo smrti, moj gospodine. Ali uz pravi eliksir, pravu mešavinu materija, ona se da pobediti.

Ne cenite ga sve dok ga ne izgubite. Sve dok niste uvereni da za vas više nikada nema zore ni dana, da je pred vama samo večna tama na koju ste osuđeni da lutate u potrazi za žrtvama i njihovom krvlju.

Misliš da bi oni poput mene više voleli polumrak. Da vire, da se kriju. A od koga i zašto? Previše je mraka napolju. Ovde vlada svetlost i toplota.

– Zar ta žrtva nije vredna toga? Jedan vuk za sve grehe.... – krklja gad.

– Ali taj vuk je moje dete. A ono je vrednije od svega.

I kada su vampiri, ipak muško je muško. A devojčica je tek dete.

Drugi grade zamkove, bogate se, a mi stalno ratujemo i ispravljamo krive Drine. I posle nam Đavo kriv što uvek prašti oko nas.

– Srpska posla. I kada su vampiri, ipak muško je muško. A devojčica je tek dete.

I svi odosmo potom u tri lepe materine. Iskopavaju jadnog Jovana, Mihovila, Predraga. Love časnu starinu Simeona. Potom u Beogradu skembaju sirotog Radovana i po prvi put u vašem mestu, posle mnogo godina, narode, uživo spaljivanje ala i bauka. A mi nagorevamo i kukamo gde su tu prava nacionalnih manjina.

Si blesav? – napokon reakcija.

– Kada mi je dete u pitanju, vrlo do umereno.