A ako je to ipak istina

„Ono što ću vam reći nije lako čuti, nemoguće je razumeti, ali ako pristajete da saslušate moju priču, ako pristajete da mi ukažete poverenje, onda ćete mi možda na kraju poverovati, a to je veoma važno jer vi ste, i ne znajući, jedina osoba na svetu sa kojom mogu da podelim ovu tajnu.“

Objasnila mu je zaključak svoje priče: „Hoćeš da znaš šta znači jedna godina života: postavi pitanje studentu koji je pao na završnom ispitu godine. A mesec dana života: razgovaraj o njemu sa majkom koja je rodila dete pre roka i čeka ga da iziđe iz inkubatora kako bi zagrlila svoju bebu živu i zdravu. Nedelja dana: pitaj čoveka koji radi u fabrici ili rudniku da bi prehranio svoju porodicu. Jedan dan: pitaj dvoje stidljivih zaljubljenih koji čekaju da se sastanu. Jedan sat: pitaj klaustrofobičnog čoveka koji se zaglavio u liftu u kvaru. Sekunda: pogledaj izraz onoga ko je izbegao automobilski udes. A hiljaditi deo sekunde: pitaj atletičara koji je upravo stekao srebrnu medalju na Olimpijskim igrama, a ne zlatnu zbog koje je trenirao celog života. Život je čaroban, Arture, i kažem ti to znajući dobro o čemu govorim, zato što od mog udesa uživam u vrednosti svakog trenutka. Dakle, molim te, iskoristimo sve ove sekunde koje nam preostaju.“

Svakog jutra kad se probudimo, imamo kredit na osamdeset šest hiljada četiristo sekundi života na dan, a kada zaspimo uveče, nema iznova prenošenja, ono što nije doživljeno preko dana, izgubljeno je, juče je prošlo. Svakog jutra ova čarolija ponovo počinje, ponovo dobijamo kredit na osamdeset šest hiljada četiristo sekundi života i igramo po tom pravilu koje se ne može zaobići: banka može da nam zatvori račun u bilo kom trenutku bez ijednog upozorenja: u svakom času život može da se zaustavi.

„Ponekad smo nemoćni pred našim željama, prohtevima ili težnjama, a to često izaziva nepodnošljivu patnju. To osećanje će te pratiti celog života, ponekad ćeš zaboraviti na njega, a ponekad će biti kao opsesija. Jedan deo veštine življenja zavisi od naše sposobnosti da se borimo sa svojom nemoći. To je teško zato što nemoć često rađa strah. On uništava naš otpor, našu pamet, naš zdrav razum i otvara vrata slabosti. Upoznaćeš mnoge strahove. Bori se protiv njih, ali nemoj ih zamenjivati predugim oklevanjem. Razmisli, odluči i deluj! Nemoj biti neodlučan, ako je čovek nesposoban da zastupa svoja opredeljenja, mučno će živeti.

Reći ću ti zašto sam ’vedar’, kao što kažeš. Zato što se ne može doživeti sve, pa je onda važno doživeti bitno, a svako od nas ima ono sopstveno bitno.“

Mama je umrla juče, prošle su godine od tog juče

Zato što volim da tražim rešenja, pa se onda ne plašim problema.“

ne pripadam nekom sistemu, uvek sam se borio protiv toga. Viđam ljude koje volim, idem tamo gde mi se ide, čitam knjigu zato što me privlači, a ne zato što apsolutno treba da je pročitana i ceo moj život je takav.“

može se sreća dodirnuti vrhom prstiju. Ili daješ ili primaš

danas mislim da je osnovna vrlina, potrebna za život udvoje, plemenitost.“