Kao i uvek, nisam im dozvolila da se izvuku. „Momci. Izađite. Odmah.“
Ljutito su me pogledali, ali okrenuli su se i izašli iz učionice. Džarod je ustao i protegao se, onako visok. Podigao je ranac i polako mi prišao, podrugljivo se smeškajući. Iako ima petnaest godina, već je viši od metar osamdeset. Tamnog tena i svetlih očiju, podsetio me je na izvesnog mladića iz moje prošlosti čim je prvi put ušao u učionicu. Nakon što sam pronašla onu fotografiju pre dve večeri, ta sličnost je izgledala još naglašenija. Naravno, Džarod je manje tmuran, ali možda je jednako ljut ispod tog drskog šarma. Nekad je teško ne zapitati se šta je izazvalo bes u tako mladom momku. Nekad je teško ne zabrinuti se zbog toga i samo ga podučavati engleskom jeziku i