Prilagodljivi mozak

Zbog toga što smo u stanju da se menjamo, podložni smo preteranom preoblikovanju pod uticajem kulture i društva, sve do tačke gde smo se toliko udaljili od svoje istinske prirode da smo se otuđili sami od sebe.

da je izlaganje televiziji u uzrastu između jedne i tri godine povezano s poremećajima pažnje i problemima s kontrolisanjem nagonskih impulsa u kasnijim fazama detinjstva.

O tome koliko jak bol osećamo odlučuje jedan važan deo našeg mozga i uma – naše trenutno raspoloženje, prethodna iskustva s bolom, naša psihologija i lična procena o tome koliko smo se teško povredili.

Mercenihova koleginica Nensi Bil, koja se bavi fizikalnom medicinom, uči ljude koji nisu u stanju da vladaju pokretima prstiju da ponovo diferenciraju njihove mape. Trik je u tome da ne pokušavaju da pomeraju prste razdvojeno, nego da ponovo nauče da se služe rukama kao dok su bili bebe.

Što se neko jače trudi da umakne moždanoj klopci, to jače zapada u nju, obolevajući od poremećaja koji se zove fokalna distonija.

Mercenih je opisao izvestan broj „moždanih klopki“, koje nastaju kada se stope dve mape koje bi trebalo da postoje razdvojene

Svojstvo oksitocina da briše naučeno ponašanje navelo je naučnike da ga nazovu hormonom amnezije. Frimanova pretpostavka glasi da oksitocin potire postojeće neuronske veze na kojima su utemeljene naše emotivne privrženosti da bi umesto njih mogle da se formiraju nove. Prema toj teoriji, oksitocin ne uči roditelje da budu roditelji niti je on taj razlog zbog koga ljubavnici razvijaju saradnju i međusobnu pažljivost; umesto toga, oksitocin im omogućuje da nauče nove obrasce.

oksitocin uspostavlja našu odanost prema partneru i posvećenost našoj deci

Dok dopamin izaziva u nama uzbuđenje, navodi krv da nam brže kola venama i aktivira seksualnu nadraženost, oksitocin nas dovodi u toplo, spokojno raspoloženje koje pojačava nežna osećanja i privrženost i može da nas navede da spustimo odbrane. Jedno novije proučavanje pokazuje da oksitocin aktivira i poverenje.

. Deci koja su odrastala u sirotištu, bez bliskih dodira s onima koji ih vole, često je kasnije teško da uspostave bliske veze