A ljubav nije uvek lepa. Nekad je tragična. Uglavnom je tragična. Ona te povređuje, kida iznutra, jebeno guši, ali je i jedino što može ponovo da te vrati u život. Ona je sadističko đubre koliko i najplemenitije, najutešnije osećanje na svetu. I zbog nje sam preživeo – zbog svoje ljubavi, naše ljubavi. Ako sam išta naučio, onda je to da vreme ne čeka nikoga. Ono teče dalje bez obzira na to jesi li zadovoljan životom koji si vodio ili time kuda vodi. Ne možeš ga zaustaviti. Samo moraš da koristiš ono što ti život donosi i trudiš se da bude što bolji. Da promeniš pravac prema onome što želiš.