Jadran

Putin ne zahteva ideološku čistotu, njemu nije želja da ponovo stvori Varšavski pakt, on želi jedino jednu meku zonu imperijalističkog uticaja u srednjoj i istočnoj Evropi, i zato jedna država naklonjena ruskim interesima unutar Evropske unije ima svojih prednosti.

ve je to, naravno, nasleđe koje je za sobom ostavio komunizam koji je nametnuo Tito,

nekoliko godina.“
S izuzetkom Slovenije, bezbedno ušuškane u okrilju srednje Evrope, ovaj refren slušam širom bivše Jugoslavije

1989. godine, putovao autobusom od Titograda do Sarajeva, ali mada se i dalje živo sećam koliko je Sarajevo bilo propalo za pet godina od Zimske olimpijade 1984

Kakva razlika u odnosu na avangardnu, bečku eleganciju Ljubljane i Zagreba, na suprotnoj strani bivše Jugoslavije

Ova mala i za mnoge potpuno nepoznata zemlja biće i dalje manifestacija strateškog suparništva Istoka i Zapada, koje će učestvovati u određivanju evropske sudbine.

usi poseduju četrdeset posto nekretnina u Crnoj Gori, i četvrtina turista koji ovamo dođu dolazi iz Rusije, te su i projekti za kazina i marine prilagođeni ruskim megabogatašima sa superjahtama, čiji je novac „sumnjivog porekla, najblaže rečeno“, piše vašingtonski analitičar, rodom Hrvat, Damir Marušić. Zvaničnici Natoa su svesni svega ovoga, ali su svejedno primili Crnu Goru u zapadni savez. Kako su Hrvatska i Albanija već prethodno bile članice Natoa, prijem Crne Gore je zatvorio Jadransko more ruskoj vojsci.

Istorija Evrope je potraga za neotkrivenom lepotom“

Šta je dakle onda Evropa?“

upoznali praktično ništa od svega toga. Na njih su „samo u zaobilaznom smislu“ delovala civilizacijska previranja koja su ubrzo po završetku starog veka stvorila pojam Zapada. Dok je katolička crkva ujedinjena pod papinim poglavarstvom, pravoslavni svet je više skup „nezavisnih lokalnih crkava“, „vrlo savitljivih“ i „lako prilagodljivih promenama okolnosti“. Tako je pravoslavni svet, mada polaže prava na sveobuhvatnost kao prvobitna „istinska vera“ u Boga, u praksi postao povezan s etnicitetima i režimima, dobrim i lošim. Delimično je to žalosna posledica turske vladavine, pod kojom su pravoslavnim crkvama bile dodeljene političke povlastice kao zastupnicama svojih naroda, što je otvaralo prostor svešteničkoj srebroljubivosti i rasprodaji uticajno