Špijuni majke Srbije

Tajna organizacija „Crna ruka“ bila je srpska, a „Bela ruka“ jugoslovenska politička opcija. „Bela ruka“ je zaslužna i za abdikaciju prestolonaslednika Đorđa 27. marta 1909. godine, a učestvovala je u iznuđivanju abdikacije kralja Petra I Karađorđevića

Poraz Apisove organizacije ’Ujedinjenje ili smrt’ 1917. godine i pobeda ’Bele ruke’, pored drugih, ima kao posledicu i prelazak izvesnih ’crnorukaša’ na stranu Sovjeta i njihovu umešanost u tragediju od 9. oktobra 1934, u Marselju, i u puču, 27. marta 1941. godine, po onoj staroj: osveta je jelo koje se jede hladno“, kaže slikovito istoričar Miodrag Janković

„Pre nego što neko postane prevratnik – pučista, on je najpre zaverenik, urotnik, u dubokoj senci kovač planova protiv etabliranog poretka. To može biti i neko fasciniran vlašću, onaj koji žarko želi da bude pripadnik klase na vlasti ubeđen da ga je nepravda lišila mesta na glavnoj pozornici. Takvima se redovno pridruže avanturisti, svrgnuti političari željni revanša, nezadovoljnici sopstvenom karijerom, kao i osobe od ugleda, ali koje se boje svetlosti rampe i zato više vole ulogu sive eminencije, savetnika, vođe iz senke. Razume se, postoje i pučisti po zadatku, plaćenici ili agenti neke strane sile“, tvrdi Miodrag Janković.