Moja tuga je postepeno, a da to nisam ni primetila, promenila oblik; živ, oštar, prodoran bol koji se nije mogao utišati, postao je tup i umeren bol koji mogu da potisnem u neki zabačeni kutak uma. Ako ga ostavim tamo, ako ga ne diram i ne budim, shvatam da mogu da se pretvaram da je sve u redu. Da nikada nisam imala drugi život.