Roman o svetu detinjstva i uspomena, satkan jezikom izgubljenog zavičaja.
Kad su prišli izvoru koji se nalazi pored jedva vidljive staze, konj se naglo zaustavlja, gotovo ukopava. Konjanik s lakoćom skače iz sedla, ne ispuštajući uzde iz ruke. Pažnju mu je privuklo nešto nalik zaleđenom izdanu. Dotakao je ledeno okance onom istom rukom koja se mašila sablje… Otvorila se ledena školjka i, umjesto bisera, ukazao mu se pupoljak ruže.
Neće proći dugo od tog susreta, a moj predak će dovesti svoju braću sa njihovim porodicama i naseliti ih oko izvora kod kojeg je nabasao na ružu pod ledom.
„Svet koji Demić opisuje više ne postoji, osim u sećanju preživelih svedoka, a čitalac ima doživljaj da se, samo zbog njega, građenjem priče, sve obnavlja pred njegovim očima… Inspirisan senzibilitetom velikog Branka Ćopića, pripovedač kroz naočare pesnika i deteta daje sliku porodice s prijateljima i komšijama kao izvor suštinskog znanja o onome što nas okružuje.“
– Ljubica Arsić
„Roman sadrži pedeset priča uokvirenih legendom o ruži pod ledom, početku porodičnog ’Postanja’, i posvećenih životu njegovih sunarodnika iz Hrvatske. Započinje događajem koji ima snažan simbolički karakter: susretom dalekog pretka i pripovedača, njegovog potomka, na razmeđi jave i sna, u ogledalu zaleđenog izdana. Autentičnost pripovedanja u romanu postiže se korišćenjem tehnike skaza u gotovo gnomskim dijalozima, jednostavnošću izraza i bogatstvom značenja, što sve doprinosi tome da ovaj roman bude univerzalna životna priča koju priča čovek na granici, bilo kad i bilo kojoj, pokušavajući bar na ovaj način da okupi svoj raseljeni svet.“
– Aleksandra Drakulić
„Dirljiva, topla i lirska priča o ljudima s kojima će se istorija, kao mnogo puta, surovo poigrati, namenjujući im gorku sudbinu beskućnika i prognanika.“
— Milisav Savić