Narator je konačno progovorio

Onda je Fric ustao sa kauča, protegao se, i rekao: „Kad se pomiriš sa životom i posebno kad ne očekuješ mnogo, dogodi se da bude baš kao što zamišljaš: zadremaš na kauču, probudiš se, ljudi oko tebe uobičajeno seru, a tebe čekaju palačinke.“

Nikada nisam razumeo tu frazu vezanu za zamišljanje života. Ideš od tačke A pa do tačke B i tako dalje, to se zove životni put, jer kada se hipotetički sve tako postavi, sasvim je onda realno, barem po istraživanju koje je objavljeno, da te negde u tački F sačeka zajebana situacija, i preko noći postaneš izbeglica

Kada foliraš da si žrtva, a ne priznaješ da si se zajebao, onda završiš na strani agresora, i tek onda najebeš

Neodricanje od neuračunljivosti je računanje na kredit

plašim se da je postao član najbrojnije narodne sekte u Srbiji.“ Onda je Poštar pitao: „Koje sekte?“ Onda je Fric odgovorio: „Ljudi koji sve vreme pričaju samo o sebi i lažu.“

Deset dana, otkako sam se vratio sa Korčule, i svi su me napustili, uglavnom ležim u krevetu i osvrćem se za sobom i gledam u svoj život, i došao sam do zaključka: ako nisi zadovoljan, nema razloga za kajanje, jer uvek ima dovoljno vremena da se uradi nešto bolje, i deset dana je dovoljno, kao i deset meseci, ili deset godina, čak i deset minuta, uvek ima dovoljno vremena da se bude miran i zadovoljan

Letovanja su zajebana, uvek se radije odabere dosađivanje nego potencijalni nemir koji te čeka ovde kad se vratiš, a kako odmiču dani na moru, to je sve jače.