Divlji med

Uvek mislite da ćete se sećati kako izgleda biti usamljen. Uvek mislite da ćete se sećati kako izgleda biti voljen. Obe ove zamisli su pogrešne. Zapravo vam vrlo malo toga ostaje u sećanju, što važi čak i za ono što ste obećali sebi da nikada nećete zaboraviti.

„Šta je sloboda?“, upitala je sada, dok su ležale u svojoj omiljenoj uvali na plaži i posmatrale kupače kako se pakuju na kraju dana. „Sloboda znači ostaviti iza sebe upornu potragu za srećom!“

Trebalo je da poslušam onog francuskog filozofa koji je rekao: Ne preduzimaj ništa dok traje strast! Na more se ne otiskuje usred oluje.

Tako je to sa nekim osobama, jednostavno želite da im budete u blizini, a ni sami ne shvatate zašto.

Stvari će se srediti, samo ako to dovoljno želite. Možete uticati na sve. Možete postati šta god želite. Odlučivati o svojoj sudbini

Postoje stvari kojima ne bi trebalo meriti dubinu. To je važilo za vodu i osećanja, ali i za oči. Neke ljude je dubina privlačila, ali to bi se retko završilo dobro. U prirodi je dubina da teže ostvarenju svoje moći nad ljudima koji su dovoljno neoprezni da se zagledaju u njih. Dubine se hrane radoznalim pogledima. I gutaju ih cele.

Šta vas inače privuče kod nekog? Način na koji posmatra stvari, način na koji se smeje, na koji je ozbiljan? Osećaj prepoznavanja. Dolaska kući. Duševne bliskosti.

Ponekad pomislim kako bi za ljubav trebalo da postoji više reči. Nekako je isuviše škrto imati samo jednu, kad postoje toliki načini na koje vam neko može biti drag.

Rutine umeju da pruže oslonac onda kada većina drugih stvari ode dođavola.

Pitanje je kako se sećati, ali sa merom. Kako se prisetiti svega onoga što je vedro i zabavno a da vas pritom ne slomi pomisao na sve ono što nije uspelo?

Potraži sigurnu luku. Pusti vreme da prolazi. Ali baš danas se u meni ugnezdila neka podmukla sumnja. Ko kaže da vreme pomaže?