Na kraju, draga Ejmi, samo hrabro. Ne očekujem da se preko noći oporaviš od gubitka, niti da me zaboraviš, niti da me zameniš nekim drugim (jer ja sam jedna i jedinstvena, zar ne?). Ali očekujem da živiš. I da živiš dobro. Jer život koji si do sada poznavala, bez obzira na naše prijateljstvo, nije život kakav može biti i kakav bi trebalo da bude.
Prati moj trag, preklinjem te. Ne samo zato što će te on odvesti dalje nego što si mogla i da zamisliš već i zato što imam nedovršeni posao koji sad samo ti možeš da zaključiš. Naše igre i pustolovine još nisu gotove. Ha! Potrebno je mnogo više od smrti da bi mene neko ućutkao!
S ljubavlju,
O. V.