Rackovićev život je performans po sebi. Deo tog performansa je i ovaj roman. Roman govori o stanju stresa u disfunkcionalnoj porodici tako što opisuje različite načine ispoljavanja stresa aktera. Pisan je u formi izveštaja lekara - psihijatra kod koga se leči glavni junak. Roman ima 300 strana, a mogao je imati i 30 ili 3000 i ništa se bitno ne bi promenilo. Nema tu nikakvog razvoja radnje niti nekog velikog epiloga, ima samo varijacija na temu svakodnevnog života. Usponi i padovi u životu glavnog junaka su odraz njegovog psihičkog stanja. Ovo je esencijalno štivo za Rackovićeve biografe. Kako ja nisam među njima mogao sam i preskočiti.