Toranj praskozorja

Kud god treba da ideš – pa i da ti malo pretekne. Svetu je potrebno još vidara.

Šta ako nastavimo dalje, ali samo da bismo se susreli s još bola i očaja?

Voleo sam te i pre nego što sam te ugledao

Prelepa. Ljupka kao praskozorje.

Strah ubija jednako lako kao što ubija oružje.

ali ove zvezde su bezbroj stoleća buktale nad njenim precima, buktale su i nad njenim ocem. Da li je njemu bilo čudno kada ih je ostavio? Da li su mu nedostajale? Nikada to nije spomenuo, kako mu je bilo da se preseli u zemlju s nepoznatim zvezdama – da li se noću osećao izgubljeno.

Šta misliš, šta ljudi na drugim kontinentima, preko svih onih mora, misle o nama? Misliš li da nas mrze ili sažaljevaju zbog onoga što radimo jedni drugima? Možda je tamo jednako loše. Možda je gore. Ali… Moram verovati da je bolje. Negde je bolje nego ovde.

Samo ti napred, a ja ću za tobom, Irena Tornik

Sirova snaga je bez pameti beskorisna.

Onog dana kada sam se iskrcala na ovu obalu – odbacila sam tu devojku i prokleta bila ako ću joj dozvoliti da opet izroni ili ako dopustim da neko meni ponovo određuje šta da radim sa svojim životom i kakve odluke da donosim.