Toranj praskozorja

Uradila sam to da bih ti utuvila malo straha u glavu, kako bih te naterala da shvatiš koliko je ovo opasno i prestaneš

Kejol se dovoljno toga nagledao i dovoljno je toga preturio preko glave da bi naučio da sluša šta mu osećaj govori

Panika nikome ne pomaže. Ničemu

Hafiza ništa ne radi a da o tome ne promisli.“

Ali najpre – Hafiza, kao i knjige u kojima se možda krije oružje daleko dragocenije od mačeva ili strela: znanje

tako da se ti suočiš s njim i poraziš ga. Da bi ti kročio tamo gde se najviše plašiš da budeš i rešio da li si, napokon, spreman da uzvratiš udarac.“

Mrzeo ih je zbog te opuštenosti, te snage osećanja, tog osećaja upotpunjenosti.

Mrzeo je narav i zlobnost kojom je znala da nekog pokida a da mu ništa ne kaže – samo pogledom. Samo trenutkom ćutanja.

Ona uživa u takvim stvarima. Naslađuje se njima.

znaju li ostali koliko se Kašin izveštio u prigušivanju njihovog izrugivanja – da se nikada ne peca na njihovo izazivanje naprosto zato što ga nije briga

To poslednje radio je i princ. Bez obzira na svoj položaj, bez obzira na to što je kapetan, on je sve to radio a da se nije pobunio nijednom. Kada ga je jedne noći pitala za to, odgovorio joj je da niko nije iznad posla