Putovanje s bivšim

– Ništa nije izgubljeno, sve se može naći ako se traži.

Sve kao da se usporilo, stišalo, izbledelo, kao da je neko ugasio svet

Nalazimo se kod supermarketa

Čovek bi pomislio da posle dvadeset meseci neće boleti baš ovoliko, ali boli, mnogo boli, toliko da ti dođe da zakukaš iz sveg glasa, jebote!

Da sam dobila funtu svaki put kad mi se Dilan Abot izvinio, kupila bih taj mercedes

Prebacim brzinu. – Zar nije: „U ljubavi pravoj nikada ništa nije teklo glatko“?
1

možda bih i sad mogao da se vratim kući. Da sačekam Adi na aerodromu kad se vrati, da vidim radost na njenom licu kad me ugleda u gomili sveta koji nekog čeka, pa potrči ka meni i baci mi se u zagrljaj.

– Ona je…

Adi je daleko iznad ovakvih priča. Ona je neobuzdana i pametna, dovitljiva i bistra, i večito mi izmiče iz ruku. Nije ona moja – ja sam njen.

Deb je moja srodna duša, moja druga polovina, jedina osoba koja me razume. Ja sam njena luka, neko kome se uvek vraća. Kod nas nema ničeg polovičnog.

pokret mi je bolno poznat – ta ruka, tanka i bela, smelo izbačena, i te narukvice, dečje perlice nanizane na zglob. Svuda bih ih prepoznao. Srce mi poskoči u grudima jer to jeste ona, to jeste Adi. Pogledi nam