Dvadeset srpskih podela

Крв се теже деконтаминира од нуклеарног отпада јер се налази и у земљи и у генима зараћених народа.

Бака
Била је мала, сићушна жена, увек у покрету, у послу од свитања до касних сати; прва је устајала и последња одлазила на починак, па се (свима) чинило да је вечито будна; никад је нико није видео да спава.

И села би само кад је нешто морала да уради за асталом: да ушије, пришије, прикрпи, поруби…

Сад лепо, брале, секиру у руке, па у шуму, теши дрва, прави греде и даске, па склепај брвнару на некој од наших планина, да те бог види и да под старе дане опет не бежиш с прњама у рукама према Србији која ти је била мала у поређењу са оном твојом, Великом Југославијом! Да си имо очи, кô што ниси имô памети, не би сад седео и кукао како си изгубио имовину у земљи која никад и није била твоја – говорио је Србин „глупом Југословену“ у кафани Стара Србија, подигнутој (током деведесетих) на месту ресторана Јадран.

Познавао сам срећне људе који нису знали да су срећни, и несрећне задовољне и срећне што су живи.

И, може бити, да је од бившег (српског) комуни­сте гори само новонастали, током ратних и поратних ноћи никли – српски „капиталиста“.

Почетак XX века, убиство – масакр краља Александра Обреновића и краљице Драге.

Неки нови ствараоци покушавали су да раскину са стереотипима у литератури, позоришту, филму… Све је то, наравно, као и све ново, било занимљиво, узбудљиво, са укусом и осећањем побуне, која ће убрзо (и сама) постати класика, и повод да се оспорава проналажењем још „радикалнијих“ новотарија, које су завршавале „модним криком“ за једно лето. (И кад би се сви уморили од експериментисања, онда би се лепо опет враћали класичној литератури, драми, филму…)

И, може бити, да је од бившег (српског) комуни­сте гори само новонастали, током ратних и поратних ноћи никли – српски „капиталиста“.

Кад за некога не постоји ништа конкретно оптужујуће, ништа компромитујуће, ништа „материјално доказиво“, а дотичног ваља оцрнити, приапсити или за главу скратити, најједноставнија и најсигурнија оптужба и осуда (без суда) је – Издајник.

Шта је тај и тај?

Издајник!

Аустроугарски каплар је, захваљујући рату Нас са Нама, аванзовао у троструког Народног хероја земље у коју је ушао први пут као окупаторски војник, пуцајући на становништво те исте земље која ће га (касније) славити као једног од својих „највећих и највољенијих синова“. (Да ли је то још негде неком успело, није забележено, али смо Ми показали да је и То могуће.)