Veština slušanja

Starogrčki filozof Epiktet je rekao: „Priroda je čoveku dala jedan jezik1, ali dva uva, da bismo od drugih mogli da čujemo dva puta više nego što govorimo.“

„Niko nikad nije izgubio posao zato što je pažljiv slušalac.“

Umeti pažljivo slušati znači prihvatiti tišinu u razgovoru. Ako prebrzo počnemo da popunjavamo pauze u razgovoru, a kamoli da ih predupređujemo, sprečićemo sagovornika da kaže nešto mu je možda teško da formuliše. Ometamo ga u razmišljanju i onemogućavamo mu da saopšti ono što mu je zaista na umu i duši. Jednostavno čekajte.

„Razumeti da je ’ono što ja znam drugačije od onoga što ti znaš’, suštinsko je za ostvarivanje uspešne komunikacije“

U knjizi Blaga je noć, Fransis Skot Ficdžerald opisuje baš takvu situaciju: „Povremeno bi uhvatila srž njegovih rečenica, a ostalo bi domaštala iz svoje podsvesti, kao čovek koji primeti otkucaje sata u sredini zvonjave, dok mu od prvih neodbrojenih otkucaja jedino ritam odjekuje u glavi.“

Starogrčki filozof Epiktet je rekao: „Priroda je čoveku dala jedan jezik1, ali dva uva, da bismo od drugih mogli da čujemo dva puta više nego što govorimo.“

Integritet i karakter nisu nešto s čim se rađamo; njih izgrađujemo svakoga dana izborima koje pravimo, a to se i te kako mnogo odnosi na to s kim biramo da razgovaramo i koliko ga pažljivo slušamo.

Programi zasnovani na principima teorije afektivne povezanosti, kao što su Krug sigurnosti (Circle of Security), Grupni rad na povezivanju roditelja i dece (Group Attachment-Based Intervention/ GABI) i Povezivanje i biobihejvioralna interakcija (Attachment and Biobehavioral Catch-Up/ABC)

cilj nije otkriti šta je neka osoba postigla, već ko je ona zaista.

kad se dopisujemo do nas dopire samo sedam procenata emocionalnog sadržaja napisanih reči.