Veština slušanja

Starogrčki filozof Epiktet je rekao: „Priroda je čoveku dala jedan jezik1, ali dva uva, da bismo od drugih mogli da čujemo dva puta više nego što govorimo.“

„Niko nikad nije izgubio posao zato što je pažljiv slušalac.“

Umeti pažljivo slušati znači prihvatiti tišinu u razgovoru. Ako prebrzo počnemo da popunjavamo pauze u razgovoru, a kamoli da ih predupređujemo, sprečićemo sagovornika da kaže nešto mu je možda teško da formuliše. Ometamo ga u razmišljanju i onemogućavamo mu da saopšti ono što mu je zaista na umu i duši. Jednostavno čekajte.

„Razumeti da je ’ono što ja znam drugačije od onoga što ti znaš’, suštinsko je za ostvarivanje uspešne komunikacije“

U knjizi Blaga je noć, Fransis Skot Ficdžerald opisuje baš takvu situaciju: „Povremeno bi uhvatila srž njegovih rečenica, a ostalo bi domaštala iz svoje podsvesti, kao čovek koji primeti otkucaje sata u sredini zvonjave, dok mu od prvih neodbrojenih otkucaja jedino ritam odjekuje u glavi.“

Starogrčki filozof Epiktet je rekao: „Priroda je čoveku dala jedan jezik1, ali dva uva, da bismo od drugih mogli da čujemo dva puta više nego što govorimo.“

ispovedaonicama u Katoličkoj crkvi paravan odvaja sveštenika i osobu koja se ispoveda, tako da razmenjuju samo reči i ništa drugo.

Tako i partneri umeju da vode dugačke razgovore dok leže jedan pored drugog u zamračenoj spavaćoj sobi. Time što smanjuju ili ublažavaju jačinu vizuelnih znakova štite se od senzornog preopterećenja.

Uz činjenicu da na licu čoveka ima neuporedivo manje dlaka nego na majmunovom, to ukazuje da postoji evoluciona prednost u tome da ljudi bojom lica pokazuje kako se zaista osećaju i kakvi su stvarno. Ali te nijanse nećemo opaziti ako ne slušamo druge osobe svim našim čulima.

Sigmund Frojd: „Nijedan smrtnik ne može da sačuva tajnu. Ako mu usne ćute, govori svojim prstima; odaje sebe svakom svojom porom.“ Pažljivi slušaoci primećuju tanane signale koji drugima izmiču.