sr
Peter Voleben

Tajni život drveća

Сообщить о появлении
Загрузите файл EPUB или FB2 на Букмейт — и начинайте читать книгу бесплатно. Как загрузить книгу?
  • Jelena Cvetkovićцитируетв прошлом году
    veliki broj stabala stvara ekosistem koji amortizuje ekstremnu vrućinu i hladnoću, sakuplja veliku količinu vode i proizvodi veoma vlažan vazduh. U takvom okruženju drveće živi zaštićeno i može dostići duboku starost
  • Ivan Stanojevićцитирует4 года назад
    Tako se jedna puza ili medenjača u Švajcarskoj prostire na skoro pola kvadratnog kilometra i stara je ravno hiljadu godina.13 Druga živi u Oregonu, u SAD, i procenjuje se da ima čak 2.400 godina. Ona se prostire na devet kvadratnih kilometara i teži šeststo tona.14 Gljive su zato najveća poznata živa bića na Zemlji.
  • AnnabelAuraцитирует5 лет назад
    Šuma u svakom slučaju može da se odrekne većih životinja. Srne, jeleni, divlje svinje, zveri, pa čak ni većina ptica ne bi ostavila bolnu prazninu u ekosistemu. Čak kada bi svi nestali istovremeno, šuma bi bez većih negativnih posledica jednostavno nastavila da raste. Sasvim je drugačije s majušnim organizmima pod vašim nogama.
  • AnnabelAuraцитирует5 лет назад
    I stvarno – ubrzo su merni uređaji zabeležili tiho krckanje na frekvenciji od 220 herca.
  • AnnabelAuraцитирует5 лет назад
    Naučnici su u Harcu ustanovili da je većina istovrsnih jedinki u jednoj sastojini zaista spojena u povezan sistem. Izgleda da je razmena hranljivih materija, pomoć susedu u hitnom slučaju, zapravo pravilo, što je navelo stručnjake na zaključak da su šume superorganizmi, dakle tvorevine slične mravinjaku.
  • visnjavas2012цитирует12 дней назад
    veliki broj stabala stvara ekosistem koji amortizuje ekstremnu vrućinu i hladnoću, sakuplja veliku količinu vode i proizvodi veoma vlažan vazduh.

    zajedno su jači

  • visnjavas2012цитирует12 дней назад
    Jedno stablo nije šuma niti može da stvori lokalno uravnoteženu klimu, pa je prepušteno na milost i nemilost vetru i vremenu.

    .

  • visnjavas2012цитирует12 дней назад
    zašto deli svoju hranu sa jedinkama iste vrste i tako brižljivo neguje konkurenciju?

    dobro pitanje

  • visnjavas2012цитирует12 дней назад
    biljke, prema tome i drveće, vrlo jasno razlikuju svoje korenje od korenja drugih vrsta, pa čak i drugih jedinki sopstvene vrste.

    razlikuju korenje drugih jedinki, znači nije slučajno...

  • visnjavas2012цитирует12 дней назад
    da li možda korenje drveća raste prosto bez razmišljanja i besciljno kroz tlo i uvek se povezuje sa primercima iste vrste kada naiđe na njih. Od tog trenutka bi nužno međusobno razmenjivalo hranljive materije, gradilo navodnu socijalnu zajednicu i pritom bi davanje i uzimanje bilo samo slučajno.

    slučajno povezivanje?

fb2epub
Перетащите файлы сюда, не более 5 за один раз