E baš vam hvala

„’De si, Šipka, krave ti šajbnu lizale!“, dreknula je Bojana i ustala sa stolice. Bilo

Sve je bilo razjebano. U koji god kutak društva da zaviriš, naišao bi na trulež. Jedino je SR Slovenija bila u koliko-toliko podnošljivom stanju, zbog čega je odlučeno da njihovi narodni rukovodioci upravljaju prvom novojugoslovenskom desetoljetkom.

„Preuzmite lice, idite na lokaciju i čekajte dalja naređenja“, izgovorio je i salutirao nam. „Smrt bandi, sloboda Jugoslaviji!“

Fizičari su teoretisali kako do cepanja univerzuma na dva paralelna može doći u nekim prelomnim istorijskim i životnim trenucima, takozvanim kvantnim skretnicama. Kad se nađemo pred nekom važnom odlukom, realnost se cepa na onu u kojoj smo tu odluku doneli i onu u kojoj tu odluku nismo doneli. U ovoj realnosti odluka da se obori avion je sprovedena u delo.

„Dobro, morao bih polako da krenem“, izgovorio sam, pre svega jer mi se više nije ostajalo u ovom društvu. Njihovu propast još pre dvadeset i pet godina zapečatile su istorijske okolnosti, za koje su, dobrim delom, i sami bili krivi. Dozvolili su da ih porobe neofašisti i sa uživanjem se međusobno mrzeli i ubijali. Kako su tako digli ruke od svega što smo izgradili, kako su se tako izdašno posrali po bratstvu i jedinstvu, nisam mogao da dokučim.

Šta će koji kurac Bosanac usred jebene Slovenije, pa nisu osamdesete!“

„Slovenija u Evropskoj uniji, kakve su to provokacije! Da nisu i Čehoslovake primili u međuvremenu!?“

Tog što je smislio da nove generacije ne treba u startu disciplinovati jasnom lekcijom o tome na kakvoj je patnji izgrađena naša domovina, trebalo je zatvoriti na jedan dan sa njima, da i lično malo propati.

„Ne, ne! Strejt sam kao lenjir, dede mi pokojnog!

pojavljivanju nepoznatih lica na našoj teritoriji. Po tempu ubrzanja