Nju posebno često osećamo sa ljudima za koje nam se čini da nas ne žele. Možda ne odgovaraju na poruke ili ne predlažu susret, možda nam se danima ne javljaju ili izbegavaju obavezivanje. I onda njihova nepouzdanost aktivira naše povrede izazvane napuštanjem, zbog čega se javlja strah. U nama naglo raste nivo adrenalina i dopamina, i to čini da se osećamo uzbuđeno i živo. Osećanje je takvo da je moguće navući se na njega, što za posledicu može imati stvaranje opsesije. Ne prestajemo da pričamo o toj osobi, samo o njoj mislimo, pomalo se ponašamo kao smo izgubili razum i radimo sve što možemo da joj privučemo pažnju. Iako vam se može činiti da su vaša osećanja veoma snažna i veoma stvarna, ona zapravo nisu ništa drugo nego strah od odbacivanja, koji je obično posledica neke stare dečije povrede prouzrokovane napuštanjem.