Knjiga o Titu

Тиранија, у бити, није насиље тиранина; тиранија је насиље корумпираних, уплашених људи и корисника насиља

Тито воли да разговара; отворен је за све теме, иако је политика његово биће и страст.

Оставља утисак човека који је непрекидно обузет дужношћу. Или влашћу? Поред њега мораш бити озбиљан и када је он весео и расположен.

Политичка еквилибристика. Она подразумева дар и концентрацију.

Шта ли Тито очекује од мене за великодушност којом ме части?

Он је аутократски шеф. Велики, моћан диктатор, са свим својствима и деформацијама такве функције.

Доживео сам га као особену, импресивну личност. Снага, здравље, мушка лепота, једноставност и супериорност.

Тито казује само оно што хоће. Разговара слободно, отворено, али контролисано.

Човек не осећа да он нешто скрива, да чува тајне, да нема поверења у сабеседника.

То је поредак који људској већини даје могућност за афирмацију; тиранија је, дакле, у том већинском смислу – демократски поредак.