21 lekcija za 21. vek

Nažalost, istorija ne daje popust nikome.

Sedam milijardi ljudi ima, naravno, sedam milijardi ciljeva, a kao što je već napomenuto, mogućnost da razmišljamo o široj slici relativno je redak luksuz

Često se kaže da ljudi uspostavljaju vezu s umetničkim delima zato što se pronalaze u njima

Nasuprot tome, mi danas pojma nemamo kako će ni Kina ni ostatak sveta izgledati 2050. godine. Ne znamo šta će ljudi raditi da bi se izdržavali, ne znamo kako će funkcionisati vojska ni birokratski aparat, ne znamo kakvi će biti odnosi među polovima. Neki ljudi će verovatno živeti mnogo duže nego danas, a i samo ljudsko telo će možda doživeti neupamćenu revoluciju zahvaljujući bioinženjeringu i interfejsima koji će neposredno povezivati mozak s kompjuterom. Veliki deo onoga što deca uče danas verovatno će biti nepotrebno 2050.

. Na raznim svojim putovanjima po svetu upoznao sam brojne ljude po mnogim zemljama koji žele da se odsele u SAD, u Nemačku, Kanadu ili Australiju. Upoznao sam i nekoliko onih koji bi voleli da se presele u Kinu i Japan. Još nisam upoznao nijednu živu dušu koja sanja da emigrira u Rusiju.

Demokratija se zasniva na načelu Abrahama Linkolna da možete neko vreme varati sve ljude, i možete varati neke ljude sve vreme, ali ne možete od svih ljudi praviti budale sve vreme.

Informatički algoritmi mogli bi da stvore informatičku diktaturu, u kojoj je sva moć koncentrisana u rukama malobrojne elite, dok je ogromna većina podvrgnuta ne eksploataciji, nego nečemu mnogo gorem – beznačajnosti.

Ako je jedna vlada korumpirana i ne čini ništa da narodu poboljša život, na kraju će to shvatiti dovoljno građana da smene vladu. Samo što kontrola vlade nad medijima potkopava Linkolnovu logiku zato što sprečava građane da uvide istinu.

Demokratija se zasniva na načelu Abrahama Linkolna da možete neko vreme varati sve ljude, i možete varati neke ljude sve vreme, ali ne možete od svih ljudi praviti budale sve vreme.

Informatički algoritmi mogli bi da stvore informatičku diktaturu, u kojoj je sva moć koncentrisana u rukama malobrojne elite, dok je ogromna većina podvrgnuta ne eksploataciji, nego nečemu mnogo gorem – beznačajnosti.