Ugasiću svetlo

Neka leta mirišu na kišu, neka na mandarine. Neka – ali samo neka, i samo ponekad – zamirišu na snove. A neki od njih – ali samo neki, i samo ponekad – znaju i da se ostvare…

To što ne pokazuje osećanja na isti način kao ti ne znači da nije celom dušom tvoj…

„Lako je naći nekoga s kim ćeš da uživaš, da kuliraš, s kim će ti biti lepo… I jeste, često mi je stvarno lepo s njim… I više od toga. On je stvarno neverovatan čovek. I veliki umetnik. Ali veoma je teško pronaći osobu s kojom možeš i da gradiš… Da stvaraš nešto zajednički. U tome je valjda razlika između ljubavnika i muža.“

„Moja mama je uvek govorila da u životu treba negovati ljude kojima oči zacakle kad im pričaš o svojim snovima. A pogledaj njih dve… obema im oči sjaje kao zvezdice.“

Neumoljivi vetar ni tad nije stao. Ni voda nije stala. Sve je nastavilo da teče, duva, vrti se i leprša, kao i do tada. Samo se jedan pas okrenuo i zalajao. A onda je i on otrčao dalje, svojim putem.

„Postoji vreme za odlazak, čak i kada ne postoji mesto na koje biste otišli.“

Ipak, kažu da je, otkad je ona počela da pleše na Toledu, Beli pio samo čist viski.

Neka leta mirišu na kišu, neka na mandarine. Neka – ali samo neka, i samo ponekad – zamirišu na snove. A neki od njih – ali samo neki, i samo ponekad – znaju i da se ostvare…