Život je u suštini prosta stvar, njegov jedini cilj je što veće uživanje. Čak i ona naša hvaljena znatiželja, potreba da istražimo svemir i ljudsku prirodu, zasniva se na želji da uživanje produbimo i produžimo. Zato, kad računica ode u minus, kad bol premaši zadovoljstvo i kad više nema nade da se to promeni, prestajemo da živimo. Pijemo ili žderemo do smrti, plivamo protiv jake struje, pušimo u krevetu, vozimo pijani, odlažemo odlazak lekaru iako ona kvržica na vratu neprekidno raste. Ili se naprosto obesimo u ambaru. Stvar postane banalna kad jednom shvatiš da je to sasvim izvodljiva alternativa. Da li ćeš zidati kuću i koje ćeš školovanje izabrati krupnije su odluke nego da li ćeš okončati život nešto ranije nego što bi se sam od sebe okončao.